Занимљиве минутаже

Милан Ст Протић одржао је предавање о Југославији приликом промоције своје књиге Велика илузија: живот и смрт Југославије. Предавање је одржано 18. V 2017. године у Београду. Није транскрибовано цело предавање, већ само првих десетак минута по принципу "паметном доста". Поједини делови су подебљани како би се истакла важна места. Инспирација за овај транскрипт лежи у чуђењу над чињеницом да неки описују СФР Југославију са носталгијом, тј. описују је као државу благостања итд. а опет је чињеница да се распала на ужасно крвав начин.  Логично се поставља питање: зашто је уопште стварана држава између народа који ће се међусобно толико убијати? Овај транскрипт помаже у тражењу одговора на то питање јер говори о начину на који је та држава стварана. Види се да је стварана смотано, на брзину и недемократски. Види се да су Хрвати од почетка били незадовољни јер није испоштовано нешто што су они сматрали "минимумом минимума". Срби су њихов предлог сматрали неприхватљив

Овај видео садржи две занимљиве минутаже. Покушаћу да објасним зашто ми се чине занимљивим.  1) Када сам покушао да направим листу радосних песама са српског и некадашњег југословенског (или српскохрватског) говорног подручја, кренуо сам од неких песама Ђорђа Марјановића, па све до неких савремених ствари. Нисам имао намеру да не знам колико тражим неке радосне песме, него сам их бележио у дату листу кад би их се сетио. У једном тренутку сам се запитао за песме групе ЕКВ, која је стварала током осамдесетих и почетком деведесетих година. Чудило ме је да они немају баш много радосних песама. Прво сам се питао да ли ја можда нешто не разумем добро, да ли ту постоји неко скривено радосно значење. Међутим, када сам дошао до интервјуа са клавијатуристкињом Маргитом Стефановић, чланицом сталне поставе ЕКВ-а, схватио сам да је бар део њих био итекако свестан чињенице да им музика није баш радосна. Зачудило ме је да она као разлог за то види њихово словенско порекло. 00:00:11 - 00:01:

35:30 Александар Гајшек: "Али, волео бих ово о емоцијама да причамо, мислим да је то много важно. У данашње време тог губитка или, боље рећи, блокираности тих емоција..." 35:40 Зоран Костић Цане "...закључавања емоција" 35:41 Александар Гајшек "закључавања емоција..." 35:43 Зоран Костић Цане "и онда се после питамо где смо их закључали, јер смо изгубили кључ за ту браву. Извини што те прекидам, настави." 35:51 Александар Гајшек "Па, управо то... да ли из неке повређености која је била претходна, нека рана која није зацељена, човек се затвори у себе и не жели више да пружи руке... Не жели ни да опрости, а не жели ни да направи други покушај. И, то је онда вечита замка где биће увене." 36:15 Зоран Костић Цане "Ево мени исто сад падају на памет нешто... тако неке особе.. знаш, да ли су фер одиграле према мени. Али, увек је питање да ли смо ми одиграли фер према њима? Значи, увек је нерешено. Увек је нула-нула. За сва

Пошто живимо у времену када људи немају много времена, ред је да се скрати прича и да се не дели претерано много видео материјала. Претерано је поделити видео који траје нпр. 45 минута. Ко ће то стварно да гледа? Опет, глупо је да се скине нешто па да се исече, па да се монтира и објављује, ако је то већ нечије. Чему то? Китити се туђим перјем је стварно безвезе. Решење је да се подели видео са датог канала на Јутјубу са наглашеном минутима који су занимљиви. То је то.