Зоран Костић Цане и Александар Гајшек о пријатељству

35:30 Александар Гајшек:
"Али, волео бих ово о емоцијама да причамо, мислим да је то много важно. У данашње време тог губитка или, боље рећи, блокираности тих емоција..."

35:40 Зоран Костић Цане
"...закључавања емоција"

35:41 Александар Гајшек
"закључавања емоција..."

35:43 Зоран Костић Цане
"и онда се после питамо где смо их закључали, јер смо изгубили кључ за ту браву. Извини што те прекидам, настави."

35:51 Александар Гајшек
"Па, управо то... да ли из неке повређености која је била претходна, нека рана која није зацељена, човек се затвори у себе и не жели више да пружи руке... Не жели ни да опрости, а не жели ни да направи други покушај. И, то је онда вечита замка где биће увене."

36:15 Зоран Костић Цане
"Ево мени исто сад падају на памет нешто... тако неке особе.. знаш, да ли су фер одиграле према мени. Али, увек је питање да ли смо ми одиграли фер према њима? Значи, увек је нерешено. Увек је нула-нула. За свађу треба двоје. Значи, кривица је увек пола-пола."

36:30 Александар Гајшек
"Из хришћанске перспективе никад не треба постављати питање ко су нам пријатељи, него коме смо ми пријатељи."


36:41 - 37:21 Зоран Костић Цане

"хм, да.. Живећи у овом свету.. питање је ко су нам пријатељи? Можда су нам непријатељи пријатељи, јер нас, оно, држе у стању будности. Значи, размишљамо о тим стварима које они нехотице или хотимице кажу о нама, или имају неки став према нама. Значи, више можеш из неког свог комуникацијског пораза са неким да о њему сазнаш, тј. да сазнаш о себи него неким улагивањем, ласкањем, тетошењем, не знам више израз."

37:27
"Па, јел знаш шта је Владика Николај рекао? Каже: "Непријатељи не постоје, постоје само сурови пријатељи."

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Идеја блога

Пошто живимо у времену када људи немају много времена, ред је да се скрати прича и да се не дели претерано много видео материјала. Претерано је поделити видео који траје нпр. 45 минута. Ко ће то стварно да гледа? Опет, глупо је да се скине нешто па да се исече, па да се монтира и објављује, ако је то већ нечије. Чему то? Китити се туђим перјем је стварно безвезе. Решење је да се подели видео са датог канала на Јутјубу са наглашеном минутима који су занимљиви. То је то.
Прикажи све

Мирјана Бобић Мојсиловић о Божијој помоћи

Слика
16:28 - 17:04 "...Има једна дивна мала причица. Баш сам се јуче сетила ње и ставила сам је на Твитер. Човек каже: "Ето, Господе, са мном си кад ходам кроз пустињу. Увек видим два пара отисака у песку и знам да си ти са мном. Међутим, кад ми је било тешко, осврнуо сам се и видео сам само један пар стопала. Где си, бре, био, Боже? Где си био тада, Боже?" А Бог му рече: "А, то је било тада кад сам те носио."" 
Прикажи све

Маргита Стефановић о туги, Словенима, правим вредностима

Слика
Овај видео садржи две занимљиве минутаже. Покушаћу да објасним зашто ми се чине занимљивим.  1) Када сам покушао да направим листу радосних песама са српског и некадашњег југословенског (или српскохрватског) говорног подручја, кренуо сам од неких песама Ђорђа Марјановића, па све до неких савремених ствари. Нисам имао намеру да не знам колико тражим неке радосне песме, него сам их бележио у дату листу кад би их се сетио. У једном тренутку сам се запитао за песме групе ЕКВ, која је стварала током осамдесетих и почетком деведесетих година. Чудило ме је да они немају баш много радосних песама. Прво сам се питао да ли ја можда нешто не разумем добро, да ли ту постоји неко скривено радосно значење. Међутим, када сам дошао до интервјуа са клавијатуристкињом Маргитом Стефановић, чланицом сталне поставе ЕКВ-а, схватио сам да је бар део њих био итекако свестан чињенице да им музика није баш радосна. Зачудило ме је да она као разлог за то види њихово словенско порекло. 00:00:11 - 00:01:
Прикажи све