Занимљиве минутаже

Овај видео садржи две занимљиве минутаже. Покушаћу да објасним зашто ми се чине занимљивим.  1) Када сам покушао да направим листу радосних песама са српског и некадашњег југословенског (или српскохрватског) говорног подручја, кренуо сам од неких песама Ђорђа Марјановића, па све до неких савремених ствари. Нисам имао намеру да не знам колико тражим неке радосне песме, него сам их бележио у дату листу кад би их се сетио. У једном тренутку сам се запитао за песме групе ЕКВ, која је стварала током осамдесетих и почетком деведесетих година. Чудило ме је да они немају баш много радосних песама. Прво сам се питао да ли ја можда нешто не разумем добро, да ли ту постоји неко скривено радосно значење. Међутим, када сам дошао до интервјуа са клавијатуристкињом Маргитом Стефановић, чланицом сталне поставе ЕКВ-а, схватио сам да је бар део њих био итекако свестан чињенице да им музика није баш радосна. Зачудило ме је да она као разлог за то види њихово словенско порекло. 00:00:11 - 00:01:

35:30 Александар Гајшек: "Али, волео бих ово о емоцијама да причамо, мислим да је то много важно. У данашње време тог губитка или, боље рећи, блокираности тих емоција..." 35:40 Зоран Костић Цане "...закључавања емоција" 35:41 Александар Гајшек "закључавања емоција..." 35:43 Зоран Костић Цане "и онда се после питамо где смо их закључали, јер смо изгубили кључ за ту браву. Извини што те прекидам, настави." 35:51 Александар Гајшек "Па, управо то... да ли из неке повређености која је била претходна, нека рана која није зацељена, човек се затвори у себе и не жели више да пружи руке... Не жели ни да опрости, а не жели ни да направи други покушај. И, то је онда вечита замка где биће увене." 36:15 Зоран Костић Цане "Ево мени исто сад падају на памет нешто... тако неке особе.. знаш, да ли су фер одиграле према мени. Али, увек је питање да ли смо ми одиграли фер према њима? Значи, увек је нерешено. Увек је нула-нула. За сва