Милан Ст Протић о Југославији
Милан Ст Протић одржао је предавање о Југославији приликом промоције своје књиге Велика илузија: живот и смрт Југославије. Предавање је одржано 18. V 2017. године у Београду.
Није транскрибовано цело предавање, већ само првих десетак минута по принципу "паметном доста". Поједини делови су подебљани како би се истакла важна места.
Инспирација за овај транскрипт лежи у чуђењу над чињеницом да неки описују СФР Југославију са носталгијом, тј. описују је као државу благостања итд. а опет је чињеница да се распала на ужасно крвав начин.
Логично се поставља питање: зашто је уопште стварана држава између народа који ће се међусобно толико убијати?
Овај транскрипт помаже у тражењу одговора на то питање јер говори о начину на који је та држава стварана. Види се да је стварана смотано, на брзину и недемократски.
Види се да су Хрвати од почетка били незадовољни јер није испоштовано нешто што су они сматрали "минимумом минимума". Срби су њихов предлог сматрали неприхватљивим.
Да не улазимо уопште у причу ко је у праву, најбитније је да предлог једне стране - и то предлог који дата страна сматра "минимумом минимума"! - није испоштован. Поставља се питање зашто је та страна онда уопште ушла у државу за коју сматра да гази њене најосновније захтеве.
Ово предавање намеће закључак да је прва Југославија створена под међународним притиском без много разумевања за оно што народи будуће државе заиста хоће. Изгледа да је распад Југославије био зацртан још на почетку њеног стварања.
Стварање Југославије као да се може описати тужним стиховима једне песме Бориса Новковића:
Буде се немири
што су ближе то смо даље ми
и већ се туга дирнути да
- уснама твојим не верујем ја.
А сад Милан Ст Протић...
03:55
"...из те историје Југославије ја сам изабрао за вечерас три момента о којима бих нешто рекао. Први моменат је само стварање Југославије 1918. о којем вероватно већина од вас зна основне историјске податке, па вероватно и више од тога, тако да нећу њих да понављам, али ћу да вам кажем да је то уједињење ишло доста тешко и да односи између такозваних Југословена, дакле Срба, Хрвата и Словенаца из Хабзбуршке монархије на једној страни, и представника Краљевине Србије са друге стране нису ишли ни идилично ни лако, нити су ти односи били обележени међусобним поверењем. Пре би се могло рећи да су то биле две стране од којих је свака на ону другу гледала са подозрењем. Усуђујем се да кажем да је свака страна имала друкчији поглед, ако не и различит (можда чак и супротан?) на то како заједничка држава треба да изгледа."
05:15
"Тамо на оној страни Југословена из Хабзбуршке монархије Хрвати су имали главну улогу и у том процесу су предњачили. Од стварања Југословенског одбора у Паризу 1915. године па све до чина уједињења 01. децембра. Тако да, уједињење је, у ствари, било обележено српско-хрватским односима. И касније могло би се рећи да је укупна историја Југославије, и оне пре Другог светског рата и оне после Другог светског рата, суштински била обележена тим односом. На том споразуму између Срба и Хрвата, до ког је, понављам, дошло веома тешко, Југославија је створена, на том разлазу између Срба и Хрвата Југославија је нестала."
06:22
"Већ је било јасно на Крфу 1917. током Крфске конференције да погледи на будуће уједињење између две стране нису идентични у најмању руку и да визија представника краљевске владе из Београда не одговара оним очекивањима које су имали, пре свега, представници Хрвата из Хабзбуршке монархије. Због тога су и закључци Крфске конференције (познате под именом "Крфска декларација") били у доброј мери недоречени у погледу карактера, састава и политичког уређења заједничке државе."
07:17
"Тамо је прецизирано да ће будући Устав заједничке државе бити донет квалификованом већином. Није дефинисано шта то значи. После силних натезања ипак је прихваћено да будућа држава буде монархија на челу са династијом Карађорђевић, српском династијом Карађорђевић. Ни то није ишло тако лако. 1918. године, на месец дана пред чин уједињења, почетком новембра месеца 1918. кад се рат завршавао, одржана је још једна Конференција, овога пута у Женеви, на којој је донета тзв. Женевска декларација која је у доброј мери негирала закључке из Крфске декларације тако што је предвидела једну врсту дуалне уније између Краљевине Србије и делова насељених Јужним Словенима из Хабзбуршке монархије, по сличном моделу како је то регулисано својевремено нагодбом између Аустрије и Угарске 1867. - тзв. аузглајх (Ausgleich). Дакле, два чиниоца, потпуно равноправна, улазе у тзв. реалну унију, коју у ствари оличава и уједињује само личност монарха, а и једна и друга настављају да делују са веома високим степеном самосталности - не суверености, али са великим степеном самосталности. То је оно на чему су, наравно, највише инсистирали Хрвати, јер је тај узор из 1867. (који су Хрвати нешто мало касније имитирали споразумом са Угарском 1868.) за њих био "минимум свих минимума".
09:45
"Али, ипак, због реномеа, снаге, угледа који је имала Краљевина Србија на крају Првог светског рата, велике силе су ипак прихватиле, а за њима онда и Хрвати, да уједињење буде извршено безусловно једним формалним актом, који је и извршен, као што знамо. 01. децембра 1918. недалеко одавде на Теразијама, али су питања остала отворена и даље. Однос између Србије и Срба из Србије и оних Срба који су се присајединили Србији пре него што је Југославија уједињена (а то су Војводина и Црна Гора)... у саставу Краљевине Србије већ су се налазиле ослобођене територије у балканским ратовима (Косово и Македонија), тако да је Краљевина Србија у Југославију ушла веома проширена. Рекосмо, из Балканских ратова Косовом и Македонијом и непосредно пред уједињење присаједињењем Војводине и Црне Горе. Наравно, њено међународно признање и равноправна улога у победама Антанте није била спорна. На другој страни, настала је држава Срба, Хрвата и Словенаца од ових хабзбуршких територија на којима су живели Јужни Словени (дакле, Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Далмација) без међународног признања. Велике силе су упркос захтеву Народног вијећа из Загреба да их призна као равноправног чиниоца - велике силе победнице су то одбиле. Тако да је уједињење извршено између два чиниоца која нису била равноправна."
Није транскрибовано цело предавање, већ само првих десетак минута по принципу "паметном доста". Поједини делови су подебљани како би се истакла важна места.
Инспирација за овај транскрипт лежи у чуђењу над чињеницом да неки описују СФР Југославију са носталгијом, тј. описују је као државу благостања итд. а опет је чињеница да се распала на ужасно крвав начин.
Логично се поставља питање: зашто је уопште стварана држава између народа који ће се међусобно толико убијати?
Овај транскрипт помаже у тражењу одговора на то питање јер говори о начину на који је та држава стварана. Види се да је стварана смотано, на брзину и недемократски.
Види се да су Хрвати од почетка били незадовољни јер није испоштовано нешто што су они сматрали "минимумом минимума". Срби су њихов предлог сматрали неприхватљивим.
Да не улазимо уопште у причу ко је у праву, најбитније је да предлог једне стране - и то предлог који дата страна сматра "минимумом минимума"! - није испоштован. Поставља се питање зашто је та страна онда уопште ушла у државу за коју сматра да гази њене најосновније захтеве.
Ово предавање намеће закључак да је прва Југославија створена под међународним притиском без много разумевања за оно што народи будуће државе заиста хоће. Изгледа да је распад Југославије био зацртан још на почетку њеног стварања.
Стварање Југославије као да се може описати тужним стиховима једне песме Бориса Новковића:
Буде се немири
што су ближе то смо даље ми
и већ се туга дирнути да
- уснама твојим не верујем ја.
А сад Милан Ст Протић...
03:55
"...из те историје Југославије ја сам изабрао за вечерас три момента о којима бих нешто рекао. Први моменат је само стварање Југославије 1918. о којем вероватно већина од вас зна основне историјске податке, па вероватно и више од тога, тако да нећу њих да понављам, али ћу да вам кажем да је то уједињење ишло доста тешко и да односи између такозваних Југословена, дакле Срба, Хрвата и Словенаца из Хабзбуршке монархије на једној страни, и представника Краљевине Србије са друге стране нису ишли ни идилично ни лако, нити су ти односи били обележени међусобним поверењем. Пре би се могло рећи да су то биле две стране од којих је свака на ону другу гледала са подозрењем. Усуђујем се да кажем да је свака страна имала друкчији поглед, ако не и различит (можда чак и супротан?) на то како заједничка држава треба да изгледа."
05:15
"Тамо на оној страни Југословена из Хабзбуршке монархије Хрвати су имали главну улогу и у том процесу су предњачили. Од стварања Југословенског одбора у Паризу 1915. године па све до чина уједињења 01. децембра. Тако да, уједињење је, у ствари, било обележено српско-хрватским односима. И касније могло би се рећи да је укупна историја Југославије, и оне пре Другог светског рата и оне после Другог светског рата, суштински била обележена тим односом. На том споразуму између Срба и Хрвата, до ког је, понављам, дошло веома тешко, Југославија је створена, на том разлазу између Срба и Хрвата Југославија је нестала."
06:22
"Већ је било јасно на Крфу 1917. током Крфске конференције да погледи на будуће уједињење између две стране нису идентични у најмању руку и да визија представника краљевске владе из Београда не одговара оним очекивањима које су имали, пре свега, представници Хрвата из Хабзбуршке монархије. Због тога су и закључци Крфске конференције (познате под именом "Крфска декларација") били у доброј мери недоречени у погледу карактера, састава и политичког уређења заједничке државе."
07:17
"Тамо је прецизирано да ће будући Устав заједничке државе бити донет квалификованом већином. Није дефинисано шта то значи. После силних натезања ипак је прихваћено да будућа држава буде монархија на челу са династијом Карађорђевић, српском династијом Карађорђевић. Ни то није ишло тако лако. 1918. године, на месец дана пред чин уједињења, почетком новембра месеца 1918. кад се рат завршавао, одржана је још једна Конференција, овога пута у Женеви, на којој је донета тзв. Женевска декларација која је у доброј мери негирала закључке из Крфске декларације тако што је предвидела једну врсту дуалне уније између Краљевине Србије и делова насељених Јужним Словенима из Хабзбуршке монархије, по сличном моделу како је то регулисано својевремено нагодбом између Аустрије и Угарске 1867. - тзв. аузглајх (Ausgleich). Дакле, два чиниоца, потпуно равноправна, улазе у тзв. реалну унију, коју у ствари оличава и уједињује само личност монарха, а и једна и друга настављају да делују са веома високим степеном самосталности - не суверености, али са великим степеном самосталности. То је оно на чему су, наравно, највише инсистирали Хрвати, јер је тај узор из 1867. (који су Хрвати нешто мало касније имитирали споразумом са Угарском 1868.) за њих био "минимум свих минимума".
09:45
"Али, ипак, због реномеа, снаге, угледа који је имала Краљевина Србија на крају Првог светског рата, велике силе су ипак прихватиле, а за њима онда и Хрвати, да уједињење буде извршено безусловно једним формалним актом, који је и извршен, као што знамо. 01. децембра 1918. недалеко одавде на Теразијама, али су питања остала отворена и даље. Однос између Србије и Срба из Србије и оних Срба који су се присајединили Србији пре него што је Југославија уједињена (а то су Војводина и Црна Гора)... у саставу Краљевине Србије већ су се налазиле ослобођене територије у балканским ратовима (Косово и Македонија), тако да је Краљевина Србија у Југославију ушла веома проширена. Рекосмо, из Балканских ратова Косовом и Македонијом и непосредно пред уједињење присаједињењем Војводине и Црне Горе. Наравно, њено међународно признање и равноправна улога у победама Антанте није била спорна. На другој страни, настала је држава Срба, Хрвата и Словенаца од ових хабзбуршких територија на којима су живели Јужни Словени (дакле, Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Далмација) без међународног признања. Велике силе су упркос захтеву Народног вијећа из Загреба да их призна као равноправног чиниоца - велике силе победнице су то одбиле. Тако да је уједињење извршено између два чиниоца која нису била равноправна."
Коментари
Постави коментар